Кад је Земља била звезда

Горело је плаво море,

надземаљско семе Светла,

стварало је дивне боје

кроз облике самог етра!

И начини света мисао

звезду плаву из Акаше,

по њој дух Светла исписао

животни лого звезде наше.

Певали смо да она оживи,

дах јој удахнули у језгро само,

арија наша још увек живи

и певамо даље, стварање знамо!

Еони у вечности прођоше брзо

ал Силиме Светлост још увек гори,

Земља ће поново постати звезда

кад ратник Светла престане да се бори!