Све моје љубави,

догођене негда и негде –

било где и било када –

јесу једна те иста љубав

 што путује сазвежђима и световима,

 што се вазда изнова рађа

 и васкрсава без престанка,

што ствара све нове и нове

 животе и светове.

Све моје драгане,

невесте моје

и беле виле из снова мојих,

 јесу једна те иста

драгана и невеста моја

 кроз многе животе моје,

кроз многа сазвежђа

и звездана јата,

кроз многе смрти

и поновна рођења.

Све моје љубави,

прошле и будуће,

догођене и недогођене,

јесу управо ова љубав

што се дешава овде и сада:

у овоме часу,

 у овоме трену

 који је тренутак свих тренутака,

 време свих времена

и вечност свих вечности.

Све драгане,

невесте и љубе моје,

све беле и плаве виле

што су настањене у срцу мојему,

као и у сновима мојим

које будан снијем,

свагда ме изнова и с нова –

љубављу својом

 која није од овога света –

преводе кроз рођења и смрти,

проводе кроз звездане капије

и тајне пролазе,

и уводе у вечан живот

који је одувек и заувек –

без почетка и свршетка!