Крешимир Микић: Анђео чувар
Анђео чувар
Изгубљен у магли
тужан и сам
под древним стаблом
седи мали анђео.
Са свих страна чује се пјесма,
одјекује шумом
непознат глас.
Мали анђео не познаје страх,
ал мучи га слутња да је вријеме стало,
а крила му влажна жуде за небом.
Одједном му Творац шапне на ухо
поруку свијетла,
поруку спаса.
Ниси сам,
уз тебе је извор
и тече живот из милосне руке.
Зашути пјесма
наста тишина,
нестаде магле за један час.
Анђео диже поглед ка небу,
а прозрачна плавет му отвори пут!


Дивна ти је поезија, Крешимире!