Има неко време, како ме све снажније запљускује источњачки (космички) нихилизам.

Најлепше ми је кад ништа не радим, кад медитирам и тухујем по вас цели дан.

Милост је Божја што ме овај нихилизам није захватао у младости, кад сам стварао, рађао и подизао децу, кад сам некоме бивао потребан, кад је мој рад, у овоме свету, бивао важан и битан!

Али, откуда овај нихилизам у мене?

То је завршница човековог земаљског унутарњег путовања ка Свести Стварања.

Не осећам потребу да ишта радим, зато што видим и знам, да је све већ урађењо у Творцу, те да ми својим земаљским радом само ометамо и осујећујемо Божје Стварање које се увек дешава у садашњем тренутку вечности, у Свести Стварања.

Стварање није рад; Стварање је не-рад.

Када стварамо, ми излазимо из рада и улазимо у не-рад.

Када радимо, ми смо испали из Стварања, и зато радимо.

Наравно, да је савремени западни човек далеко од овог познања и, како ми се чини, никада и неће доћи до њега.

У времену долазећем биваће све више пробуђених и освешћених душа које ће осећати и знати, да Стварање није рад те да нема никакве везе са радом; оних  пробуђених и освешћених душа које ће доћи до Свести Стварања и, потом, заувек напустити Материјалну Васељену.

Јер, наш циљ није останак у Материјалној Васељени, где без престанка долазимо и одлазимо и вазда се изнова враћамо; наш циљ је коначни излазак из Материјалних Димензија, из Материјалне Васељене и улазак у Духовну Васељену, у Свест Стварања.

Бело Србство, о којему сам вазда размишљао и писао, прво ће међу свим родовима и племенима, и то убрзо, напустити Материјалну Васељену и прећи у Духовна Пространства, у Свест Стварања, одакле ће припомагати иним племенима и родовима да напусте Материјалну Васељену.

Тако ће Бели Срби, у блиској звезданој будућности, постати боговима (и богињама) за ине родове, народе и племена на Земљи, јер ће њихов задатак бити једнак задацима и пословима наших богова и богиња (Перуна, Свевида, Даждбога, Велеса, Славе, Србоне, Светлане и Роде) с којима смо, у Древности, дошли на Земљу.

Васељена је Спирала.

Духовна и Материјална Васељена чине једну те исту Спиралу.

Све се, без престанка, претаче и прелива из једне у другу Васељену; где духовно и материјално замењују места; кад материјално прелази у духовно и кад се духовно враћа у материјално, без почетка и свршетка.

У последње време, скоро, да више и не осећам потребу да ишта пишем, јер ми се чини, да је чак и то бесмислено, будући да сви ви то већ одавно знате, свеједно, да ли из прошлости или будућности, јер, као што постоје знања прошлости тако постоје и знања будућности; као што постоје сећања на прошлост, тако постоје и сећања на будућност.