Лирски записи

01

Зашто је данас мало песника?

Зато што људи нису више богови.

Чудно вам звучи!

Да, људи су некада били богови, и тада су стварали и живели поезију.

Данас су људи све више животиње.

Да, све више је људи-животиња, људи који изван најгрубље материје ништа више нити виде нити осећају нити схватају.

Поезију не могу да стварају људи-животиње; поезију могу да стварају и живе само људи-богови.

Језик поезије није језик људи, већ јзик богова.

Поезија се не ствара из људског ума, него из срца богова.

Ко нема срце богова у себи, тај и нема никакав осећај за песничку реч, за поезију, за лирику.

За њега је поезија посве неразумљива.

02

Када говорим и пишем о Белим Србима, онда мислим на људе-богове који су негда обитавали у овоме свету.

Бели Ури су изравни потомци Белих Богова.

А изравни потомци Белих Ура јесу Бели Срби.

Запамтите овај редослед!

Најпре су рођени Бели Ури, па су потом од Белих Ура рођени Бели Срби.

Бели Богови су стварали и рађали Беле Уре са најлепшим девојкама једног хиперборејског сорабског племена на Крајњем Северу, јер ХиперБореја у преводу на савремени србски значи: Крајњи Север.

Тако су настали потомци богова и човечанских девојака који се зову Белим Урима.

Бели Ури су полубогови-полуљуди.

Били су најлепша, најдивотнија, најснажнија и највиша икада виђена раса на Плавој Планети.

Просечна висина Белог Ура износила је око два и по метра, а животни им век на Земљи трајаше између пет и седам векова.

03

Беле Уре су још звали и Белим Исполинима.

Исполин је ведсрбска реч и односи се на горостаса, дива, колоса, титана.

Бели Исполини су Бели Колоси, Бели Титани које спомињу многе древне митологије различитих нехиперборејских, неаријских раса, народа и племена.

Потом су Бели Ури, Бели Исполини, Бели Дивови стварали и рађали потомке са једним другим хиперборејским сорабским племеном које је обитавало у сибирским кедровим шумама.

Потомци Белих Ура са девојкама овог хиперборејског сорабског племена названи су Белим Србима.

Реч Срб је велика тајна, велика непознаница, велика загонетка, велика мистерија за све знанственике и стручњаке језикословце, филологе и лингвисте као и ине палео-лингвисте, јер нема никакво земаљско значење и тумачење у било којем људском говору и језику.

Реч Срб је преузета из Акаше од првобитнох звука и бруја звезданих јата, и зато нема никакво лингвистичко и логично тумачење и објашњење.

Упамтите: сва вама позната земаљска тумачења речи Срб су узгредна, погрешна и небитна.

Просто речено, језикословци покушавају да растумаче, објасне и разјасне нешто што је изван ума, изван логике, изван сваког тумачења и разјашњења.

Срб је реч-загонетка, реч-тајна, реч-непознаница!

Нека тако и остане.

04

Бели Срби су од Белих Ура и Белих Богова добили задатак да буду чуварима Плаве Планете као и свеколиког реда и поретка у целоме свету.

Били су изразито лепи, стасити, неустрашиви, снажни, јаки, бистрог и хитрог ума и стваралачког духа.

Висина просечног Белог Србина била је око два метра: мушкарци нешто мало изнад два метра, а жене нешто мало испод два метра.

Просечни животни век Белог Србина износио је око триста година.

Међу свим земаљским расама Бели Срби бејаху најлепши, најмудрији, најснажнији и највиши.

По сведочењима Белих Ура, све ине земаљске људске расе биле су, стасом и висином, Белим Србима до рамена.

05

Сва материјална и нематеријална сведочанства о Белим Урима и Белим Србима вековима су и тисућама година уништавана.

Ватикан је предњачио у уништавању свих матеијалних и духовних споменика Белих Ура и Белих Срба.

Ватикан, јудео-кршћанство и ислам имали су један једини задатак: да избришу све трагове, сва сећања, сва памћења о постојању Белих Ура и Белих Срба, о постојању Белих Исполина и Белих Срба – изравних потомака Белих Исполина, Белих Титана, Белих Колоса.

Годинама сам се вртио укруг на Земљи, тражећи било каква сведочанства, било каква знања и сазнања о Белим Урима и Белим Србима, о Белим Дивовима и Белим Колосима.

Крећући се хоризонталним земаљским путима ништа сазнати нисам могао.

А онда сам, најдном и изненада, кренуо путем навише – вертикалом!

И тако дођох до Акаше, и ту пронађох све оно што сам годинама залудно тражио на Земљи.