Драган Симовић: Да није србомржње, не би било ни србске надмоћи!
Бели Срби и Беле Србкиње, морам да вам кажем да сте надмоћни, зато вас и мрзе ини народи у ужем и ширем окружењу.
Заиста, надмоћни сте, иако, можда, још нисте свесни тога!
Од Праискони је тако бивало: увек слаби, немоћни, никакви, инфериорни и инфантилни мрзе онога ко је изнад њих, ко је надмоћан.
Доказ да сте ви, Бели Срби и Беле Србкиње, надмоћан род јесте србомржња.
Да нисте надмоћни, не би ни било србомржње у иних – бедних и никаквих – вештачких, хибридних нација које је, у својим лабораторима, створио архирептилски Ватикан.
Никада није постојала мржња према слабима, јаднима, никаквима; према таквима може да постоји само сажаљење, али, мржња – никада!
Доказ да сте неко и нешто у свету, у Космосу, у Васељени јесте управо болесна мржња према вама, Бели Срби и Беле Србкиње, мржња која једе и прождире оне који вас мрзе.
Будите радосни и срећни што вас мрзе, и нека вас још више мрзе, јер тако бивате све јачи, све моћнији и надмоћнији.
Боље да вас мрзе, него да вас сажаљевају.
Мрзе се узвишни, племенити и господствени, а сажаљевају се јаде и никоговићи.
Немојте се борити против србомржње, већ је, напротив, подстичите!
Чините тако, да вас још више и јаче мрзе, да пукну и свисну од мржње они који вас мрзе.
Ви сте, Бели Срби и Беле Србкиње, грешили до сада зато што сте покушавали да уверите оне који вас мрзе да немају разлога да вас мрзе.
Они су то схватили као вашу слабост, као вашу немоћ.
Но, од сада чините тако да вас још више и јаче мрзе, да пукну, да свисну од мржње према вама!
На сваком месту, и у сваком трену, будите свесни да сте Бели Срби и Беле Србкиње, да сте надмоћан род, да сте виша звездана раса.
Благословени били!
(Ове, и сличне лирске записе, преузимајте одмах, и чувајте их на неком скровитом месту.
Ово вам с разлогом кажем, а ви знате зашто!)
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Његош: ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Читам Песникове записе о србомржњи и сећам се.. .. сећам се сусрета мојих са странцима, а било их је много што случајних, што преко рођака, што студентских, пословних ..сећам се, да су некако увек гледали на мене (као Србкињу- у ствари првенствено као православку јер је одмах по познанству следило питање вероисповести)- чудно, љубопитљиво у смислу, како то да неко ко је тај и тај и отуда, има толико поноса у себи на све оно одакле долази- осећало се то увек.
И увек, када су се ,,као,, здруживали са нама титрало је то нешто – одакле нама то ,,нешто,,, на основу чега га још имамо, када су ОНИ – западњаци у ствари ,,нешто,,-
И само ко не жели да призна, неће да каже да се са њима не може пријатељевати онако како ми то међусобно можемо. Они не разумеју начин, не разумеју вероватно због убеђења вековног, због немања знања о речима које су основ живота нама: чојство, јунаштво – они могу бити храбри у борбама али ми се чини да уистину никада не знају прави разлог те борбе.
Како може да се осећа човек који иде у бој да хара, да пљачка, да убија , да отима децу, да силом тера некога на нешто, на крају, на било шта.. …..како?
Наравно, да има часних изузетака али -мало. Претпостављам да су то људи ,,нарасли,, из ко зна ког разлога им вероватно прорадио неки ензим у ДНК- ништа друго- они можда који су у стању да виде суштину постојања овога света…на овоме месту као постојање многих других светова….
Стварно,то чуђење нису никада наравно изрицали али се то могло видети у њиховим очима- а мени је било драго и тада сам још више показивала понос на земљу из које долазим и на народ из кога потичем.
Предивно и суштаствено, Бела Веверице!