Речи су силнице снажне које потеку у тренуцима препознавања, онда када брат брата препозна кроз еоне Творчеве бесконачности. Тада се створи светлосни мост који спаја душу са душом, брата са братом… а једном покренута енергија ствара дивот чуда баш сада и баш овде, да буде обзнањена у вечности. Дивни праискони витез сећа се брата свога…

Владан Пантелић

О лаааа о лалаааааа!!!

Размудрив човек јасновидац

некима познат по тајним именима…

У Вавилону- Адат  Ходач Пустињом,

на Косову- Крсташ од Умља,

у Јапану- Самурај Првога Реда,

у Јевропи- Витез Плавога Грала,

у Оностранији- Нико и Ништа…

Сада- Мансанман Остварени-

Велики Витез Праисконог Реда…

У зору је рану ведро уранио,

попео се на Свету планину

где орлови бели држе стражу

наизменце с гавранима црним.

Уземљен – из центра од Девет кругова

запевао трепет силнице најмоћне,

одао пошту видном и невидном,

узео клупко конца непокиданка,

укончићио Иглу  Ђерданизаљку,

саставио тешке рас-пуклине Рода,

што је давно, давно са Неба сишао

и донео Знање, Говор и Истину

ког су тамни лажом потиснули,

зашио их везом коловратском

и премазао Анђелика -суштом.

Прогутавши покладну бресквицу

подигао светлосну катану,

вођен Течним  седмобојним Звуком

треперави поклич зов Роду упутио…

Род рођени га позна кроз отелотворење Творца у себи, кроз сам дах душе своје и прворођене светлости. Мост постаде нераскидив и засија седмобојним зрацима живог Светла , живе ватре неугаслог Плама стварања.  И запева силницу најмоћну…

Милорад Максимовић

 Роде мој!

Хај, Роде мој!

Знај и чуј тај свети тон,

Љубав све је сад!

Засни Роде и пробуди сне

где ватре своде речи све

и чаробна фрула тоне ниже

у баштама Свевишњега,

где сад цвета бела трешња.

Ој, Роде мој!

Запевало једно мало

и велико име сад.

Кроз песму се Свевишњега

у све-силу појавило.

Разбукнуше ватре Свете

пламенове своје лепе!

Ој, Роде мој!

Држ ти сада своје руке

ка светлости где су луке

које котве жар- бродовље.

Замислиле вилин дјеве миле

рајске нама те долине

да из Баште без- смртности

преко маште и милости

пронесу нам светог када

што там вечно капа сада

и што поји цвет живота.

Ај, Роде мој!

У бој!

У бој!

У бој да бојимо небеса и земље многе

да се чује клик слободе.

Да се свете све небеске

прелију по свему боје.

Ај , Роде мој!

Звездано си семе вечно,

што је творац чисто, течно

кроз песму и стихове

низвео у постојање!