Лирски записи

(Светлани и Милораду, мени веома драгим посвећеницима Белих Ура.)

01

Ноћас сам био веома узнемирен у сну.

Имао сам узнемиравајуће, растурајуће и кошмарне снове.

Тешке, мучне и болне снове.

Снове који растурају и убијају.

Пробудио сам се јутрос вас никакав, што би рекли моји горштаци.

Осећао сам се јадно, бедно, никако.

Осећао сам гађење над самим собом.

Био сам никоји и ничији.

А ево зашто.

02

Речи су опасне.

Сувишне и погрешне речи често бивају погубне.

Прејаке речи убијају.

Песнике поготову.

Не убијају тело; убијају душу и дух.

А смрт душе и духа јесте најстрашнија смрт.

Обичним људима, који нису песници, можда и не сметају сувишне и прејаке речи, штавише, можда их и не примећују, али песнике и букавлно убијају.

На надгробнику једног србског песника стоји епитаф:

Уби ме прејака реч!

Кад сам био млад песник, нисам могао, срцем и душом, да схватим овај епитаф, али, сад га и схватам и разумем и осећам свим бићем и суштаством својим.

И мене убијају прејаке речи.

Убијају ме из дана у дан.

Једном ће ме начисто убити!

03

Јуче је био тежак и суморан дан.

Било је облачно, било је мрачно и сипила је ситна јесења киша сипуља.

Средином лета јесења киша сипуља!

Човеку се ништа није милило, поготову ако борави у мочварним пределима какви и иначе јесу овде на левој обали Истера који се, погрешно, Дунавом зове.

Имао сам осећај да свет посматрам испод водопада, кроз мрежу горских слапова.

Све је било мутно: мутне слике, мутне мисли, мутна осећања, мутне речи…

У таквом стању душе и духа отишао сам у Акашу.

Тамо сам у јасновиђењима открио и видео нешто што је само за мене.

Али, то, наравно, нисам смео никоме од ближњих да откривам и препричавам.

А ја сам управо ту грешку починио!

Многи од нас не могу да појме и схвате, како је опасно откривати неке тајне, неке увиде, неке визије из Акаше које су само нама дане и откривене.

Покајао сам се одмах чим сам то испричао ближњима, но, већ изговорене и написане речи нисам могао да повратим у своја уста!

Те изговорене и написане речи остадоше.

Те ће ме речи пратити на мојим звезданим путовањима кад будем нпуштао овај свет.

Јер, енергија речи остаје и у горњим световима, остаје и у Акаши.

04

Садашњи тренутак има чудесну моћ.

Нисмо ни свесни које све моћи има садашњи тренутак.

Све се пресеца и прелама кроз призму садашњег тренутка.

Све у Постању, у Стварању, у Васељени, у Вечном Животу.

Садашњи тренутак је нулта тачка Вечности.

Садашњи тренутак је Творац.

Своју судбину и свој живот мењамо у садашњем тренутку.

И не само свој живот и своју судбину, већ мењамо и судбине, и животе својих ближњих.

Из садашњег тренутка мења се судбина како потомака тако и предака.

Сви наши животни токови преламају се кроз призму садашњег тренутка.

Онај ко влада садашњим тренутком, влада, истовремено, и прошлошћу и будућношћу.

Толика је моћ садашњег тренутка!

Ево шта желим да кажем и разјасним.

Има опасних тумачења карме и реинкараниције, поготову када та учења долазе од западног човека.

Сва та западњачка учења о карми и реинкарнацији могу бити и опасна и погубна по нашег човека који није повезан са ведском мудрошћу Белих Ура.

Онај ко није у духу повезан са Белим Урима, не сме да се везује ни за какве учитеље и гуруе ни са Истока ни са Запада.

Опасно је и погубно!

Сва та западњачка учења и тумачења карме и реинкарнације, давно сам то освестио, јесу негде на граници магије.

Нећу да кажем црне магије, али, нису ни далеко од црне магије.

Да се нисам још у младости срео са ведским учењима Белих Ура, можда бих и сам упао у ове магијске замке.

Сва та учења, која спомињем овде, превиђају, вероватно са намером и сврхом, чудесну, божанску моћ садашњег тренутка.

Садашњи тренутак је нулта тачка, космичка и божанска призма, свих прошлих и свих будућих дешавања.

Ако си повезан са садашњим тренутком, ако си у самом језгру садашњег тренутка, ти можеш, у трену, све да промении, све да преокренеш, све да преусмериш.

Мењаш своју судбину, не само у будућности, већ и у прошлости.

Све што је било – више није тако како је било!

Све што је било – то и није било!

То је моћ садашњег тренутка.

Садашњи тренутак је Постање, Стварање, Творац.

Када си у језгру садашњег тренутка ти си у Срцу Творца, ти си у Материци Велике Мајке.

Тада је твој живот истовремено и Вечан Живот.

Тада си у исти мах и у Времену али и у Вечности.

Тада сте ти и Творац – Једно!

Тада си и ти у Творцу Његов Сутворац.

Тада си, уистини, и Бог!