Ако нас Љубав не спасе, ништа нас друго спасити неће!

А љубав је Савршенство Створитеља.

У Љубави је све Савршено, као и у Створитеља.

Сврха, смисао и циљ Љубави јесте Савршенство у Створитељу.

Љубав је вазда и увек или Савршена или то није Љубав!

Нема несавршене Љубави.

Све што није Савршенство и Савршено, не може се ни назвати Љубављу.

Оно што није Савршено и Савршенство јесте подражавање, опонашање, имитација Љубави.

Свет је пун и препун оних који једино умеју да опонашају Љубав.

Опонашање Љубави јесте ругање Љубави.

Ако се ругамо Љубави, онда се ругамо и Савршенству Створитеља, ругамо се Делима Његовим.

Онај ко снева о Љубави мора сневати и о Савршенству, зато што једно без другог не иде!

Не могу истински да љубим Некога и Нешто, уколико не тежим Савршенству Створитеља.

Тежња ка Савршенству јесте, истовремено, и тежња ка Стварању.

Љубав се огледа у властитим Делима Љубави.

Без Дела Љубави нема ни Саме Љубави.

Ако не стварам, онда и не љубим!

Истински љубити, значи: истински стварати.

У Створитеља је све Стварање, а кроз Стварање се и рађа Савршена Љубав.

У Створитеља је све Љубав, а из Љубави се и рађа Савршено Стварање.

Љубав и Стварање јесу, у исти мах, и узрок и последица једно другом.

Стварање је последица Љубави, а Љубав је узрок Стварања.

Све што видимо у свим овостраним и оностраним световима јесте, истовремено, и узрок и последица Љубави и Стварања.

У ономе кога љубим ја видим и Савршенство Створитеља.

Ако ја у ономе кога љубим не видим и Савршенство Творца, онда ја, уистини, и не љубим онога кога умишљам да љубим, већ само опонашам, имитирам, подражавам Љубав, обмањујући, истовремено, и себе и њега, ругајући се, у исти мах, како себи тако и њему, како Творцу тако и Љубави.

Љубав је Све у Божјем Стварању.

Изван Љубави ничега нема!

Све што није Љубав – то и није, тога и нема!