Лирски записи из Акаше

01

Наше физичко тело није одувек било овако густо, згуснуто, скрућено, ломљиво, рањиво и тешко.

У Летописима Акаше стоји, да је у почетку згушњавања и обликовања материје, а материја је, такође, произишла из светлости, наше физичко тело било растресито, порозно, ваздушасто, етарично, флуидно и лагано.

Тело нашег звезданог претка висине три метра, растресито и флуидно, тежило је око педесет килограма.

Колико би тежило тело чевека те висине у данашње време?

02

Физичко, материјално тело звезданог човека на Земљи почело је да се обликује око плавог, сребрног и златног зрака првобитне светлости.

Уствари, плави, сребрни и златни зраци првобитне светлости, пре настанка физичког, материјалног тела, садржавали су у себи чисту свесност, а из чисте свесности обликује се тело свесности, да би потом почела да се васпостављају и остала наша тела: етарично, душевно, умно, духовно и божанско.

На крају је почело да се ствара и обликује видљиво физичко (седмо) тело, које је замишљено као посуда, као возило свих осталих наших тела у овом материјалном свету.

Ми, данашњи, потомци звездане расе, имамо седам тела која заокружују једну дивотну целину Божјега Савршеног Стварања.

Седам тела и седам чакри!

Ништа у Божјем Савршеном Стварању није, нити може бити, случајно!

03

Рекосмо већ, да наша видљива материјална тела, на самом почетку настанка видљивих материјалних тела, нису била тако згуснута, тако скрућена, тако скамењена и, наравно, тако рањива и ломљива, као што су то данас.

Хајде још нешто да разјаснимо, како бисмо могли да следимо и пратимо ту невидљиву нит Божјега Стварања, и да разумемо шта се и како потом одвијало и развијало.

Наши преци, они који су први дошли на Земљу – што значи, први круг постања и развоја наших предака – јер постоји више (елипсастих, спиралних, концентричних) кругова Божјега Стварања и духовног развоја (духовне еволуције) наших предака, бејаху чиста звездана (светлосна) раса и зваху се Суријанцима, док их неке друге тајне науке зову још и Лемуријанцима.

Суријанцима се зваху по Сурији илити Плавом Сунцу са којега су, зацело, и дошли.

У потоњим праведским језицима (у другом и трећем кругу развоја човека и језика) сачувана је та реч, али у донекле измењеном значењу, и означава ово Сунце у материјалној Васељени, иако је, првобитно, Сурја означавала Плаво Сунце, Духовно Сунце које није попут овог материјалног Сунца, овог видљивог Сунца чија никад утврђена топлота и светлост пржи и спаљује сваку материју, већ је, светлост и топлина Плавога Сунца, деловала умилно, благотворно и тако блажено да је просто миловала, смиривала и исцељивала свако физичко обличје, сваки вид физичког, материјалног тела, као и саме чисте материје.

о4

Сећање на првобитне Суријанце, Сурије и Суре, сачувано је, како што рекосмо, у свим потоњим ведским језицима, а један од тих древних ведских језика, наравно, јесте и ведсрбски.

И у савременом србском постоје речи проишле од првобитне Сурје, Суре, Шуре, као што су, на прилику, сурутка, сурица, сурити, сури (орао), суров, сурови, сураб, сураби, итд.

Сури орао није добио име ни по каквој сурој боји, како многи мисле, но, стога, што орао представља и симболизује птицу Сунца, али, Плавог Сунца!

У племенима црногорских и херцеговачких горштака, отреситим и храбрим ратницима, дају име Сури.

Сури, значи: ратник, витез, јунак.

Сурутка је, рецимо, божански напитак који потиче од Сунца, али, опет, Плавога Сунца.

Наши савременици нису ни свесни шта све садржи сурутка и какво окрепљујуће и исцељујуће дејство има!

Савремени Срби, који су, под утицајем јудео-кршћанства, прекинули све духовне везе са ведским наслеђем, и реч суров несувисло употребљавају и још је нусувислије тумаче.

Суров или Сурови је, по нашим древним прецима, био оваплоћење (знамен, симбол) сунчевог сина, сунчевог ратника, сунчевог јунака.

Највиши ступањ ратничког посвећења, ратничке иницијације, у наших древних предака, добијао је звање, позвање и титулу Сури и Сурови.

Рећи Сури или Сурови, то је значило, да је посвећени, уистини, толико храбар и вешт ратник, да се напросто може сматрати Сунчевим ратником.

05

И наши потоњи преци, у трећем и четвртом кругу Стварања и духовног развоја, који се зваху Стриборијанцима илити Хиперборејцима, сматрали су себе за Сунчеве ратнике, што су и после њих, наши преци у петом кругу Стварања и духовног развоја – Бели Срби – прихватили и сачували у свом ведсрбском језику.

Сви владари, краљеви и цареви Белих Срба, сматрали су себе синовима и кћерима Сунца или Неба, да би, много тисућа година иза тога, и ини народи, који нису од Белих Срба, усвојили то пра-ведско предање, звање, позвање и титулу за своје владаре, краљеве и цареве.

До скора су сви европски краљеви сматрали себе синовима Сунца.

Један од тих европских краљева, пре само нешто више од триста година, под снажним утицајем ведског и хиперборејског мита, назваће себе Краљ Сунце, јер је, уистини, био уверен, да је син Сунца.

И јесте син Сунца, зато што тај европски краљ (наравно, ово је остала тајна до дана-дањег) води порекло од Белих Срба, будући да његов знанични отац није истинити његов отац, већ један посвећени витез на двору, пореклом Бели Србин.

Ко зна колико је (тајних, скривених, незаконитих) потомака Белих Срба вековима владало на европским дворовима!?

У времену које долази, откриће се још многи тајни и скривени потомци Белих Срба, јер су Бели Срби свуда по свету, на овај или онај начин, посејали своје семе.

06

Дуго сам, у Акаши, трагао за пра-кореном речи Срб, Србин, не задоваљавући се већ постојећим тумачењима, објашњењима и разјашњењима позитивистичких и материјалистичких језикословаца, филога и лингвиста, да бих, тек данас, после толиких година лутања и трагања, дошао до познања, да корен илити пра-корен речи Срб, Србин, није Сораб, Сораби, већ Сураб, Сураби, односно: Су-Ра-Б, Су-Ра-Би.

Срби су, (Бели) Срби, име добили по Сури, Богу Плавога Сунца.