Лирски записи

(Једној Плавој Вили залуталој у овај свет!)

Постоје љубави које нису од овога света.

Љубави које не могу да опстану и живе у овоме свету, јер овај свет још није дорастао, још се није узнео на духовне и божанске лествице, како би могао да осети и препозна лепоту и дивоту таквих љубави.

Такве љубави живе свој тајни живот у срцима и душама љубавника, живе у душама песника вилењака, живе у оним светлосним и божанским душама које се – грешком, свакако – низведоше у овај свет, а нису од овога света.

Зато су одувек све велике љубави у овоме свету бивале, истовремено, и трагичне љубави.

Због тих великих љубави, које нису од овога света, страдали су сви велики љубавници.

Сви велики љубавници који нису од овога, а залутали бејаху у овај свет, трагично су завршавали свој живот на Земљи.

Неке су каменовали, неке спаљивали, неке вешали и на крст распињали, неке везивали коњма за репове, а некима и главе одрубљивали.

Ништа овај свет не мрзи и не прогони тако као што мрзи и прогони велику, истинску и божанску љубав, љубав која није од овога света, љубав која превазилази и надилази све законе, све норме, све обале и све скучене оквире овога тескобног, суморног и мрачног света.

У овоме свету оваквом какав одувек јесте, никада није било ни места ни уточишта за оне љубави које нису од овога света, за оне узвишене, племените, истинске и божанске љубави које руше све стеге, све окове и оквире овога света, за оне љубави у којима су скривене многе истине и тајне далеких, овостраних и оностраних, духовних и божанских светова.

Такве љубави живе само у срцима песника и вилењака, само у душама богова и богиња, које ми, када их са Земље посмтрамо и сазерцавамо, видимо, осећамо и доживљавамо као скривене беле и плаве звезде на утихлом ноћном небу.

Али, без таквих љубави, зацело, ни овај свет – иако их никада прихватио није! – одавно, гле, ни постојао не би!