Лирски записи из Акаше

Има тренутака када, истовремено, осећам и праискону тугу и праискону радост, када се у мом срцу, у мојој души помешају и сједине два посве опречна осећања, два посве супротна стања свеколиког мојега бића и суштаства, стања и осећања срца, душе, ума, свесности и свести.

Данас сам – уствари, ево, овога часа, овога трена! – упао у такво расположење, у такво стање мисли и осећања, главе и срца…

Почео сам да размишљам о свим својим грешкама које сам починио у овоме свету, у овом животном току, почео сам да сазерцавам и освешћујем све своје грешке, грешку по грешку, једну за другом…

Онда сам се, у једном трену, запитао: добро, све ми је то јасно, али шта је узрок, или још тачније, шта је пра-узрок свих мојих грешака у овоме свету, у овом животном току?

И тада ми је из дубине унутарњег бића стигао одговор.

Пра-узрок свих мојих грешака у овоме свету – а све моје грешке у овоме свету јесу само последица тог пра-узрока – јесте моја јака жеља у Оностраном, да се оваплотим, да се родим у овоме свету, с надом и вером, да ћу поправити или поништити своје грешке из неких ранијих животних токова.

Но, мени се чини, када, у тренутку вечности, све своје грешке у овом животном току сазерцавам са једног вишег духовног становишта, да ја не само што нисам поправио или отклонио своје грешке из ранијих животних токова, већ сам и у овом животном току починио такве грешке – које сам, наравно, придодао оним минулим грешкама – од којих се, можда, никада нећу ослободити!

Када сам то освестио, мене је утрену запљуснуо снажан вал космичке енергије што је, истовремено, и праискона туга и праискона радост.

Праискона туга стога, што сам у Оностраном уопште и могао пожелети да се родим у овоме свету, а праискона радост стога, што никада више, када се поново будем нашао у Оностраном, нећу ни пожелети да се икада вратим у овај свет варки, илузија, омаја и опсена.

Тамо далеко иза свега, иза ветрова, киша и снегова, иза планета, сунаца и звезда, с ону страну свих видљивих твари и светова, с ону страну туге, патње и боли, тамо је  наша Прародина, наша Прадомаја, наш Празавичај, тамо је наша Плава Планета, наша Плава Звезда, наше Плаво Сунце, тамо је наш Дом, тамо је, гле! наша  Вечна Љубав, тамо је Срце наше, тамо је Душа наша, тамо је наш Бог!