Драгану Симовићу,

Песнику-Пророку,

који битише у свим световима

које је изнедрила Вечна Потка.

Једино га нема у србским читанкама,

које образују потоња покољења.…

Ваљда – што Песник

у њих не може да стане…

И би битка у Е г о д р а г у 

И добише је Витези Праисконог Реда 

И рече Аранђел Румених Облака 

Један од јунака чијег мача фијук није спио

Док није пала исходишна игла – надвагана

Битке за победу деце бога СРБ-а

Што пре стотину векова донеше Земљи

Светлост, Слово, Слог, Реч и Говор:

Сада нас Мансанмане Остварени

Чека Велики изазов Освете ега-не-ега

Можда још тежи од саме битке –

Шта урадити са побеђенима?

Видим и знам, знам, знам и видим

Да мислимо, осећамо и деламо

Једнотно и исто, једнотно, исто и једнотно:

С а м и л о с т је, самилолост је, коначна победа.