Зашто сам ја овде, у овоме свету?

Сећам се, да сам то питање први пут поставио себи још у седмој години, када сам, једног дивотног летњег дана, док су око мене шумориле и жубориле јасике вите, седео на буковима горскога потока, зурећи у један као снег бео облак на праискони плавом небу.

С тим питањем у срцу и души ушао сам у неко стање лаког дремежа, у неко сневајуће, тихујуће и блажено стање, и сећам се, још се живо сећам, да сам из тог стања тиховања убрзо потом утонуо у сан…

Зашто сам ја овде, у овоме свету? –

то је за мене, не само тада, у детињству, него и свих потоњих, а давно минулих година, било и остало питање свих питања.