Видим дивотне беле и плаве зраке Првобитне Светлости како се шире из Језгра Духовног Сунца и запљускују сазвежђа и звездана јата, и запљускују све видљиве и невидљиве светове у Материјалној и Духовној Васељени; и видим како се усаглашавају и усаображавају сва бића и сви светови са Језгром Духовног Сунца, са Самим Створитељем, са Великим Духом Стварања.

И видим како се све то на Земљу низводи и како све нас вазноси у дивотне сфере и светове, у Творчеве висине и дубине с ову и с ону страну Великог Стварања, и видим како и ми сами светлимо, како постајемо светлосна бића озарена Првобитном Светлошћу из које све настаје и постаје без почетка и свршетка.

И видим Белу Србију и Бело Србство на Путу Првобитне Светлости како побеђује све мрачне и црне силе, како распршује тмушу и тмину над Србијом, над Европом и над свеколиком Земљом, и видех и разјасних, да је Бело Србство од Творца и Белих Богова изабрано, да у Новоме добу Духа Стварања вознесе све родове и народе на Земљи, и видим како Бело Србство и саму Земљу возноси у дивотне Творчеве висне и, видим, понад свега, како и сама Плава Планета постаје Плава Звезда на путу Плавога Сунца.

(Визије из Акаше, дана 20, месеца гумника, око девет часова изјутра, 7524. лета, по Сварогу Сварги.)