Драган Симовић: Србомржња и србска надмоћ
Србска надмоћ је изазвала србомржњу.
Србомржња је последица србске надмоћи.
Народима који нису дорасли да се са Белим Србима носе ни на којем пољу духа, стваралаштва и културе (а култура је Култ Ура) преостала је једино мржња – србомржња!
Највећа србомржња тиња у оних народа који се ни по чему не могу поредити и носити са Белим Србима.
Мржња је једини одговор и једина одбрана слабих, јадних, бедних, мрачних и злих!
Безвредност, безначајност, неспособност, малодушност, те умну и духовну незрелост једног народа, најбоље ћете измерити количином његове мржње према узвишеном, господственом и надмоћном народу.
Постоје народи у нашем окружењу чија је мржња према нама већа и од саме њихове земље и државе.
Њихове државе почивају на темељима србомржње, као што се и њихов како колективни тако и индивидуални идентитет заснива и образује на србомржњи.
Њихов поглед на свет је србомржња, њихова поетика живота и живљења је србомржња, као што је и њихова свеколика култура, уметност и наука, такође, србомржња.
Њихов бог је бог србомрзац.
Њихова религија је религија србомржње.
Такви народи немају будућности.
Не, такви народи немају ни садашњости, а прошлости већ никада ни имали нису!
Да ли је вредно размишљати и говорити о таквим народима мржње и зла?
Боже сачувај!
Никада их не спомињати, никада им имена не изговарати, већ према њима стварати – из дана у дан, из часа у час, изнова и изнова без престанка – тако моћан енергетски и духовни штит – а то ћемо и успети уз свесрдну помоћ наших Белих Богова – који им неће дозвилити да се икада ма и наајмање приближе границама нашег ведсрбског, хиперборејског света.
(Све ово овде писах зарад оних Белих Срба и Белих Србкиња, који се још нису пробудили и освестили, а верујем и знам, да ће се ускоро и пробудити и освестити!)



Не прихватам никакво оправдање за употребу туђица , јер оне су то што јесу , туђе и ништа друго , односно непријатељске речи нашем језику и нашем писму .
Сећам се добро давних седамдесетих година, када још ништа нисам знао , како нам је тада протурано и подметано следеће : „Што год човек у свом говору и изражавању употреби више страних речи и израза, то је његово образовање веће и богатије“ . Ово су нам , а то сам тек много доцније разумео , подмукло и злобно наметали наши крвни непријатељи. Када год у било ком ДЕЛУ налетим на стрну , туђу и непријатељску реч , поред наших дивотних речи, ја осетим страшан ударац маљем у главу. Да су те речи нашега порекла или да имају наш корен, не би ми толико биле одбојне, хладне , одвратне , мрске и дрске. Примећујем да се овде још неки труде да нам припитоме ове туђице и објасне како је све то наше , ја им кажем да се грдно варају и да нас не замајавају. Наше писмо и наш језик сигурно ми нисмо измислили и саздали , убеђен сам да нам је све то од Бога дано и да је СВЕТО , Писмо нам је СВЕТО ПИСМО,(иако осакаћено, али шта је ту је), исто тако и језик, и ја се према њима тако и односим !
Недајте се и не поклекните ни пред чим, и ни пред ким, Бели Срби !
Соколе, избацих све туђице!
Сада су ови записи још лепши и дивотнији!
Благодарим!