Не прихватам никакво оправдање за употребу туђица, јер оне су то што јесу, туђе и ништа друго, односно непријатељске речи нашем језику и нашем писму .
Сећам се добро давних седамдесетих година, када још ништа нисам знао, како нам је тада протурано и подметано следеће: „Што год човек у свом говору и изражавању употреби више страних речи и израза, то је његово образовање веће и богатије“ . Ово су нам, а то сам тек много доцније разумео, подмукло и злобно наметали наши крвни непријатељи.

Када год у било ком ДЕЛУ налетим на стрну, туђу и непријатељску реч, поред наших дивотних речи, ја осетим страшан ударац маљем у главу.

Да су те речи нашега порекла или да имају наш корен, не би ми толико биле одбојне, хладне, одвратне, мрске и дрске.

Примећујем да се овде још неки труде да нам припитоме ове туђице и објасне како је све то наше, ја им кажем да се грдно варају и да нас не замајавају.

Наше писмо и наш језик сигурно ми нисмо измислили и саздали, убеђен сам да нам је све то од Бога дано и да је СВЕТО, Писмо нам је СВЕТО ПИСМО  (иако осакаћено, али шта је ту је), исто тако и језик, и ја се према њима тако и односим!
Не дајте се и не поклекните ни пред чим, и ни пред ким, Бели Срби!