Изронит ће храм

Од сунчевог  сјаја

На олтару њговом упаљена ватра

Ватра нове свијести и новог живота

Њега будно чува свештеница Зора

Чувале су тајну

Дубине плавог мора

Гдје некад бјеше Сварогова гора

Затрест ће се небо, усталасат мора

Из утробе земље изронит ће она.

А са њом у храм љеоси од постања

Који чува земљу витешког рода

И брзо ће час да се своје врати

Из руке туђина што за образ не мари.

Вратит ће се Нада, Вјера, Љубав, Правда

Свештенице огња небескога плама

А са њим затим

Весна, Лада, Мара

Да поспријеме предворје вјечитога Раја.

Осјећају тамни, одбројани су им дани.

БЕЛЕШКА О ПЕСНИКИЊИ

Поезија Браниславе Чоловић, рођене  расне песникиње, очигледног песничог дара, обојена је бујном маштом, предивним сновима и визијама.  Задатак њене душе јасно се види кроз стихове храбрења свога Рода да отвори своја срца и душе у циљу освешћивања своје ново/старе свести. Благи, детињи хумор, који уноси у све што пише, оставља нам радост и измамљује осмех.

Заиста, Бранислава је чаробница поезије како и гласи наслов једне од њених песама.

(Верица Стојиљковић)