Бранислава Чоловић: Изронит ће храм од сунчевог сјаја
Изронит ће храм
Од сунчевог сјаја
На олтару њговом упаљена ватра
Ватра нове свијести и новог живота
Њега будно чува свештеница Зора
Чувале су тајну
Дубине плавог мора
Гдје некад бјеше Сварогова гора
Затрест ће се небо, усталасат мора
Из утробе земље изронит ће она.
А са њом у храм љеоси од постања
Који чува земљу витешког рода
И брзо ће час да се своје врати
Из руке туђина што за образ не мари.
Вратит ће се Нада, Вјера, Љубав, Правда
Свештенице огња небескога плама
А са њим затим
Весна, Лада, Мара
Да поспријеме предворје вјечитога Раја.
Осјећају тамни, одбројани су им дани.
БЕЛЕШКА О ПЕСНИКИЊИ
Поезија Браниславе Чоловић, рођене расне песникиње, очигледног песничог дара, обојена је бујном маштом, предивним сновима и визијама. Задатак њене душе јасно се види кроз стихове храбрења свога Рода да отвори своја срца и душе у циљу освешћивања своје ново/старе свести. Благи, детињи хумор, који уноси у све што пише, оставља нам радост и измамљује осмех.
Заиста, Бранислава је чаробница поезије како и гласи наслов једне од њених песама.
(Верица Стојиљковић)



Дивотно, заиста дивотно!
Blagodarim vile moje I saljem vam ljubav ovog svijeta!