БЕЛЕШКА О ПЕСНИКИЊИ

Роса Олсен (Живковић – Митровић)

Данас само ретки, пробуђени и освешћени, пишу поезију, али, у блиској звезданој будућности – поезију ће сви писати!

У звезданој будућности, у Златно доба Сварога, сви ће бити песници, и сви ће писати и живети поезију.

Ово вам сада чудно и невероватно звучи, но, ја, уистини, знам, да долази време када ће поезију сви писати, зато што ће сви бити пробуђени и освешћени, и сви ће, будући пробуђени и освешћени, разговарати са својим белим боговима и Створитељем; а са Створитељем и белим боговима разговара се поезијом, песмом, срцем и душом.

Језик белих богова јесте језик поезије, језик што исијава светлост и енергију љубави.

Роса Бела Србкиња из Данске своје песме пише најтананијим осећањима и осећајима, пише и ствара срцем и душом.

У њеним стиховима, гле! трепери и дрхтури њена праискона србска душа.

Та Росина србска душа грли и љуби васколики Род, Род Белих Срба, Хиперборејаца и Првобитних Европљана.

Роса, можда, није толико вична и умешна, у уметничком и занатском смислу, за стварање поезије; јер она није песникиња по судбини и опредељењу од ране младости, и није се образовала кроз многе школе да би писала и стварала поезију; али, њено чисто срце и њена племенита и узвишена душа и те како осећају лепоту и дивоту песничке речи.

Понаваљам: Роса Бела Србкиња пише срцем и душом, управо онако како срцем и душом љуби свеколики Род, Род Белих Срба, Род свих божанскиих бића које је Творац створио или у Својој Љубави изродио у свим овостраним и оностраним световима Првобитне ПраВасељене.

Зато, подржимо нашу Росу, пробуђену и освешћену Белу Србкињу, да јој се увећају, оснаже и ојачају песничка крила, да се увећаних и оснажених песничких и вилинских крила вине у дивотне плаветне висине, те да лети и плови кроз тајинствене светове, сазвежђа и давно уснула звездана јата.

Драган Симовић