Гледам небо, гледам и бројим звезде.

Упоредо, и бројим и гледам боје.

Жуте, лепе моје жуте звезде,

ко зна колико милиона година су ту.

Ни оне, лепе жуте звезде не знају, не броје више.
А, онда,

поглед уперим у плаву звездицу!

Дивна звездица, помислим, можда је баш, ову ноћ рођена.

Не, застанем!

Није, није, бела звездица је млада, она је тек рођена!

Опет,

погледом тражим сада белу звезду,

да јој,

у име планете Мидгард

пожелим добродошлицу.

И, тако,

проведем сате,

гледајући небо

и бројећи звездице.