Постоји место једно
где небо се скрива у крошњама зеленим.
А душа плови некако танано
између јаве и сна…

И чујеш како природа пева
чујеш како она живо снева
једно благословено сутра…
Она и живи од нестварних мисли.

Време што имаш ти,
узми га нежно и одлучно потроши,
да чујеш Божји глас
у свему и свуда…

Једну сам шишарку подно Бора
узео и руком окретао
и у њој нађох цветић што тихо расте
као твоја душа на јави…

Она се буди…
А зора живота руди…