Будим се уморна од сна,
Од лажи и зла,
Будим се у свету том,
Где негда беше
И мој дом.
Познам камен дома мога,
У љубави подизан,
Сада лежи искрзан,
Поломљен и
Похабан.
Гледам људе, грабе га,
Односе, себи зидине да дижу,
Моје свето место руше,
Себи да задовоље душе.
Ваше душе продане су,
Са њима се тамни коцка,
Док ме ваша недела кидају,
Гаврани ми ране вијају.
Лети птицо, моја сапутницо,
Пренеси људима речи моје,
Вратите ми дом мој,
Вратите камен на место своје!