Светлана Рајковић: Моји пријатељи гавранови
Данас су ме,
као никада до сада,
надгледали гавранови!
Негде, између 14 и 15 часова,
почела су чуда да се дешавају.
Гавран је летео изнад моје куће,
кружио је и грактао.
Оставим започет посао,
изађем у двориште
и станем посматрати мог пријатеља,
који лети, кружи и гракће.
У дворишту три мајстора раде,
наједном,
људи прекидају радове,
и у чуду гледају гаврана.
Овај дан
никада нећу заборавити,
никада!
Одједном,
одједном се појави и мој други гавран,
Боже мили!
Дах ми у трену застаде!


