(Светлани и Владану) 

Данас,

у Акаши,

видех,

да наше будуће путовање

само кроз Небо води,

и да су на Земљи

све приче већ давно испричане,

те да од људскога рода

нема више шта да се очекује.

Овај људски род,

овакав какав јесте,

затвара све своје кругове на Земљи,

а једна будућа раса

белих и плавих вилењака

наставља, управо, тамо

где је људска врста,

уморна од живота,

сустала и пала.

(На левој обали Истера, 14. рујна 7524.)