Требало би да се спустим у ниже сфере илузија, опсена и омаја, па да данас величам Србство.

Србство је мртво као што је и бела раса мртва.

Нема више Србства, постоји само Бело Србство, али у неким вишим сферама и световима.

Бело Србство је у Белој Небеској Србији.

Само још они који су слуђени европским (ватиканско-атлантистичким) позитивизмом и материјализмом могу да поверују у васкрс Србства.

Србство овакво какво јесте неће никада васкрснути, јер су управо сами Срби, кроз многе минуле и будуће векове, све могуће и немогуће чинили, да Србство овакво какво јесте никада више не васкрсне.

Кад кажем Србство, онда мислим на све хибридне, лажне и рептилске Србе који су били и остали најверније слуге Ватикана и црне рептилије.

Покатоличени, исламизирани и поунијаћени Срби, ево, већ столећима, ево, већ тисућлећима, здушно, неуморно и посвећенички раде на сатирању и затирању Србства.

И, успели су у својим мрачним наумима, намерама и наканама верно попут псина служећи Ватикану и црној рептилији.

Будућност, она звездана будућност у плавом сазвежђу Плавога Сунца, припада само Белом Србству, само Белим Србима и Белим Србкињама, док ће сви ојађени остаци Србства као и свеколике беле расе нетрагом нестати.

Истина је да су сами Срби радили на уништењу Србства, као што је, такође, истина, да су и сва племена белих радила на уништењу своје расе.

Нико не бејаше тако веран слуга Ватикана и црне рептилије као бела раса!

Зато бела раса и нестаје.

Нестаје због своје карме, нестаје због својих лоших и злих дела!

Јер, ниједна раса, јер, ниједан род, нико никада није уништио извана; све се урушава и уништава изнутра.

Ја овим својим лирским записима не обесхрабрујем Бело Србство – напротив! – ја га овим ојачавам и оснажујем, ја га овим бодрим и соколим, да буде што чвршће, што самопоузданије, што самоверније и самосвојније.

Јер, шта је у бити Бело Србство?

Бело Србство је суштаство, језгро, срж, есенција свега племенитог, узвишеног, дивотног и божанског што је икада постојало на Земљи!

У Белом Србству је космичко семе вечнога живота.

О таквом Белом Србству ја одувек сневам и пишем, но, можда сам тек сада посве и до краја разјаснио!

Космичко семе Белога Србства не може нестати, зато што је вечно.

У космичком семену Белога Србства јесте извиискра Творчева.

У космичком семену Белога Србства обитава Дух Стварања.

Упознао сам и повезао многе Беле Србе и Беле Србкиње и, ја у њих имам и вере и поверења.

Знам да њима припада садашњост, овај тренутак вечности, као и далека звездана будућност.

Далека звездана будућност у плавом сазвежђу Плавога Сунца.

Када Бело Србство заједно са Творцем буде узнело Плаву Планету на ступањ Плаве Звезде, тада ће Бело Србство владати и Васељеном.

Али, владаће тако што ће верно да служи Творцу, Васељени и Духу Стварања.