Страх је поробио све нас.

Све наше непријатеље производи наш властити страх.

Змије и змајеве, као и све ниже грабљиве расе, такође је произвео наш страх.

Колики је наш страх, толики су и непријатељи наши.

Сем страха, нико други не влада над нама.

Тамо где нема страха, нема ни непријатеља.

Тама је страх.

Црнобог је страх.

Зло је страх.

Смрт је страх.

У самој бити, страх је одсусутво Светлости, одсуство Љубави, одсуство Доброте, одсуство Лепоте, одсуство Живота.

Страх је наша сенка, тамна страна нашега бића и суштаства.

Страх је црна рупа у нашем бићу и суштаству, мрачна и студена празнина у нашем срцу и нашој души.

Страх све мрзне, све леди, све скрутњава и све поништава.

Страх привлачи страх.

Страх привлачи све оно што у нама изазива страх.

Страхом се храни страх.

Страх жртве привлачи страх крвника.

Жртва и крвник имају један те исти страх.

Зато се жртва и крвник увек проналазе.

Кад не би било страха, никада се пронашли не би.

Слично слично призива и мами.

Да није страха у нама, живели бисмо као богови и богиње.

Тада би нам Васељена даривала све што пожелимо.

Да није страха у нама, не бисмо морали ни око чега да се мучимо.

Јер, узрок све наше муке и патње јесте наш страх.