Одувек су ми се гадили – а то гађење иде некада и до самог повраћања – Срби русофоби, Срби који мрзе како руски народ, тако и све друго што је руски народ икада, у својој тисућлећима дугој повесници, стварао на свим пољима човечанског и божанског стваралаштва.

Не зна се, да ли веће гађење осећам над Србима русофобима или над Србима србофобима, иако су ми гадљиви, љигави, одурни и одвратни и једни и други!

Русофобија чини Србина највећим изродом и гадом, чини га највећом бедом и највећим скотом.

Разумем русофобију у Немаца, Енглеза, Американаца као и свих иних Западњака, разумем је донекле и у оних покатоличених, поунијаћених и јудео-кршћанством слуђених, замађијаних и кастрираних Словена – Пољака, Хрвата и Украјинаца – али уопште не могу да разумем и сварим русофобију у Србина, ма био он и последњи кучкин син!

Све Србе русофобе доживљавам и видим као испрдак мајмунске расе.

Чак су ми и мајмуни вреднији, интелигентнији и мудрији од Срба русофоба.

Никада такве Србе нисам осећао као свој свет, никада их нисам сматрао својима.

Они су за мене одувек били онај други, сеновити и мрачни свет, онај свет који је непријатељски настројен према мојему свету.

Сви Срби русофоби јесу, истворевемо, и потуљени србофоби, јер русофобија, вазда и увек, иде руку под руку са србофобијом.