Нећу да се успоређујем са наведеним Белим Србима – песницима и писцима, јер сам далеко од тога нивоа. Само понекад добијем неки мали дар да напишем који стих. Више сам усмерен, а и тако ми је дато да се бавим техником са којом се изузетно дружим, сарађујем и водим разговоре, као и ви са својим песмама у којима и ја уживам. А што се тиче испразних разговора и празних прича од тога сам бежао још од малена . То ми никако ноје годило, чак ме је и замарало. Више сам волео самоћу. Због овога, често сам оцењиван као недруштвен, као особењак, ћутало и ко зна како још. Задњих година, ови бесмислени разговори и шупље приче још више ми сметају, и ометају ме до те мере да почне ужасно глава да ме боли, и не само глава него и цело тело, осећам страшан телесни замор. Али да се то не би приметило у средини у којој се налазим имам доста начина да то све вешто избегнем. Природа ми страшно годи, дрвеће, цвеће, обична трава, певање птица и цврчака, Сунце коме се веома лако прилагодим и када најјаче греје. Уживам и када киша пада, поготово када снег пада и када је вејавица, тада обавезно изађем и шетам да бих био што ближе том догађају, све ми то даје велику радост и снагу, окрепљује душу, уздиже Дух .

Благодарим свим Белим Србима и Србкињама на дивним песмама и причама које су изузетно научне и поучне !