Духовни и космички развој већине душа на Мидгарду одвија се поступно: корак-по-корак, степеник-по-степеник, спрат-по-спрат.

Такве душе не праве скокове, не чине велике искораке, већ се крећу благом развојном (еволутивном) завојницом, као кад би се неко од нас кретао хоризонталним путем са благим, једва осетним успоном, уз валовите, брежуљкасте пределе средишње Шумадије.

И, заиста, већина душа на Мидгард-Земљи поступно се развија, освешћује и успиње на Творчевој Лествици Присуства.

Тај развој је, сликовито речено, благо успињање из једног животног тока у наредни животни ток, из оваплоћења у оваплоћење, из инкарнације у инкарнацију.

Али, насупрот овоме, насупрот великој већини душа које се поступно развијају и успињу, постоје оне друге, ређе душе, које чине скокове, које одустају од успореног хоризонталног пута са благим успоном, и бирају окомити, вертикални пут развоја и успињања, слично искусном алпинисти који се кроз вратоломне стене, уз помоћ ужета, усправно успиње ка највишим врховима Хималаја.

Такве – ређе, и, уистини, веома ретке! – душе могу у само једном животном току, у само једној инкарнацији, да збију, да згусну на десетине инкарнација неких других умерених душа које се благо крећу ка висовима Божјега Присуства.

Заиста, има веома ретких душа које у само једном утеловљењу могу да згусну на стотине тисућа нечијих живота, и да у само једној јединој инкарнацији заокруже цео еволутивни земаљски и космички циклус развоја и успона на Мидгарду, те да се за свега неколико десетина година земаљског живота нађу у најближем Творчевом окружењу.

Моји ми увиди из Акаше откривају, да се такве, веома ретке душе вертикалног пута, најчешће утеловљују (инкарнирају) у Беломе Србству.

Између осталог, и по томе се Бели Срби разликују од свих иних племена, народа и родова.

Вертикални пут духовног развоја, духовне и космичке еволуције душа, најчешћа је појава у Беломе Србству.