Пробудим се изјутра,

и призивам лепе мисли,

лепа осећања,

лепа сећања…

Призивам Светлост,

призивам Љубав и Доброту,

призивам…

Кажем себи:

само Лепота, Доброта, Љубав и Светлост

може данас да те води и чува,

да те штити и брани,

да те придржава и усправља.

Примећујем да су око мене сви уморни,

свеједно да ли су деца или одрасли,

да ли имају седам

или седамдесет и седам година…

Уморни од Некога или Нечега,

од Некога или Нечега,

Скривеног и Невидиљивог,

што им исисава

и краде животну енергију.

Осећам да је и сама Природа уморна,

уморна од тешких мисли,

тешких осећања, тешких речи и дела,

уморна од људи који одавно и нису људи,

већ ко зна ко и шта се скрива

иза љуштуре у људскоме обличју!

Пробудим се изјутра,

и призивам лепе мисли…