За огромну већину

савремених Срба

не зна се,

зацело,

којој раси припадају.

Уосталом,

не зна се

ни да ли су уопште Срби!

Једина животна поетика

тог лажног народа

који себе сматра Србима,

јесте грабеж,

отимачина,

вероломство,

разврат и курвалук.

Мањина од мањине

пробуђених и освешћених –

које ја називам

Белим Србима

и Белим Србкињама,

и, који су, уистину,

веома ретка појава

међу саврменим Србима –

немоћна је

да било шта набоље

преокрене и промени

у савременом

србском друштву.

Отуда –

у овоме времену –

сваки Бели Србин

има осећај,

да је управо он

последњи Бели Србин,

као што се

и свакој Белој Србкињи чини,

да је управо она

последња Бела Србкиња!