Дошао је тренутак када морамо да проширимо своју
србску душу!
Да и наша душа буде широка онолико колико је и само
Космичко Србство широко!
Србство у ОвоСвету и Србство у ОноСвету!
Србство по божанској оси и Србство по земаљској оси!
Србство по вертикали и Србство по хоризонтали!
Да и србска душа буде широка попут руске душе!
Да нам брат буде брат, да нам сестра буде сестра!
Да нам друг буде друг, да нам пријатељ буде пријатељ!
Себичност и саможивост, скученост и ускогрудост,
заиста, мора за нас бити тек далека прошлост!
Немојмо се угледати на србомрсце и русомрсце, на
отпале Србе који нису Срби, на отпале Русе који нису
Руси!
Све што је од нас отпало, и нека је отпало!
Боље да отпадне, него да остане с нама и мед нама, те
да се само гњилеж и трулеж шири земаљским шаром!
Проширимо србску душу!
Живи ће нам Бог припомоћи да је проширимо!

Србска душа мора бити широка као море сиње, као
вечити водеан, као звездана јата!
Себичност и саможивост, скученост и ускогрудост
јесте најподмуклији непријатељ Србства!
Све смо непријатеље некако одмах препознали, али
овог, најподмуклијег и најљућег непријатеља, никако
да препознамо!
Зато што је он дубоко у нама, у сваком од нас
понаособ, и у свима скупа!
Нисмо хтели брата за брата, па смо изабрали туђина за
господара!
Нисмо хтели друга за друга, па су нам дивљи врази у
домове наше упали!
Били смо болећиви према туђину, а сурови према
ближњему својему из племена својега!
Ово нам је сада, Срби, последица онога!
Онога о чему вам у песми овој приповедам.
Србин Србину мора бити Србин!