Ми никада унапред

не можемо знати,

шта све може да изазове

нека наша мисао,

неко наше осећање,

нека наша реч

или неко наше дело

у ма којем суштом бићу

било где у Васељени.

И најплеменитија наша помисао

може у некоме,

негда и негде,

 изазвати немире,

бриге и страхове,

као што,

у неким тренуцима,

и наша најдивотнија реч –

коју чак шапатом изговоримо! –

може у некоме

 да призове

тугу и сету,

патњу и боли.