Бела Веверица: Месец сјајни на облаку спава
Месец сјајни на облаку спава
Уснио је мили диван сан
Полетео сестрама драгим
Свио их у чврсти загрљај.
Искрице звезда засјајиле јаче
Око њих сачиниле свод,
Песма одјекнула широм Васељене
Поглед радости на све спустио сам Бог!
Засветлело небо душама сложним
Засветлела Земља сећања срцем целим.
Озарена осећања етар пронео је свуд
Народ тамни, тамни залуд!


Још једна дивотна песма!
Наш лепи Месец је светао и има душу сјајну. Залудно га тама ружним именима одваја од нас!У петак, неће бити црн, но ће само погледати сенку своју -тек колико да види прати ли га још!