На селу, окружен Природом, не осећам потребу да пишем.

Уствари, пишем, али, из поспаног и сневајућег бића.

Пишем као да не пишем!

Ослушкујем Природу, дишем и сневам с Природом, пратим унутарњи ртам Природе.

Кад сам написао ртам, то није словна грешка, већ намера да ту реч вратим праизвору ведсрбског језика; јер ритам је од прасрбске речи ртам. 

Ртам на ведсрбском значи: плес Васељене, плес Природе, плес Богова , плес Рода.

А Род је Све!

Род није само оно што је на Мидгард-Земљи, већ планете, сунца, звезде, звездана јата и све ино у Васељени.

Седим под крошњом ораха у вечерње часе и тихујем, уз кафу и дуван.

Лаган дашак из поља зажубори високо нада мном, отресајући румено, смеђе и жуто лишће.

Спрам западне стране, на ружичастој подлози неба, рујни, пурпурни и малинови облаци.

Зурим некамо у даљину, понад врхова топола, јабланова и јасика.

На земљу се лагано спушта плаха и умилна вечерња свежина.

Око нашег дома, по градинама и баштама, пали се коров.

Дим, беличаст и плавкаст, диже се ка небу.

Кад се дим узвија пут неба, то знам још из детињства, значи, да бар за три дана неће бити кише!

Низ сокак, пролазе трактори с приколицама из којих се жути кукуруз.

Чујем, однекуд издалека, како неко некога по имену дозива.

С јесени, у вечерњи сутон, кад је ваздух прохладан и разређен, гласови и звуци снажније одјекују, и, надалеко се чују.

Облива ме и испуњава нека праискона милина и дивота.

Ништа ми се не ради!

Шта имам да радим, питам се, кад је у Природи и Васељени све већ до савршенства урађено?!

Ја својим радом могу само да покварим Ред и Склад у Природи!

После неког времена, у сутон, већ плавичаст и зелен, одлучих се да напишем ову лирику у прози.