Владан Пантелић: Загрли Творца


Опада сунчани гроздобер опада лишће

Ноћас је опао и у златну светлост се уздигао

Мој чистосрци кум Зоран из Зрењанина

Све слике нашег дубоког пријатељства

И заједничких медитација у овосвету

У трену су засијале у пуноћи моје свести

Посматрам делић Гаје у светлој Тијанији

Травке увело лишће и процвали маслачак

Овијени Лепотом  Вечношћу и Безкрајем

Срећан ти Пут мој најдражи друже и куме!

Срећан ти почетак у свету тананих учења!

И срцем весело и снажно загрли Творца

Као што си увек грлио мене када би се срели!

 

img_20160915_084958

30. 09. 2016. година

 

Постави коментар