Кад год сте тужни,

сетни,

уплашени,

безвољни,

бездушни,

мрзовољни,

слуђени и смушени,

уморни од рада,

тада ви нисте више ви,

нисте светлосно и божанско биће,

већ роб и жртва

црних гмаза и мрачних утвара.

Потрудите се,

да у свакоме трену

будете срећни,

радосни,

смирени,

заљубљени

и, добре воље.

Не плашите се никога и ничега

и не брините се ни за шта,

јер Васељена је пуна,

препуна и изобилна

свега што нам треба.

Ко год вам каже:

да је рад створио човека,

да се од рада живи,

те да и ви морате,

као и друго бесловесно робље,

да нешто радите,

патите се и мучите,

знајте да је тај

ваш потуљени

непријатељ и враг.