Песниче драги песниче врли, не можеш ти да се стидиш самога себе нити на то имаш право, већ обратно, многи би требали, када би имали образа да се стиде и када помисле на те. Твоја величанствена дела која чиниш свакога дана а по налогу нама невидљивих али теби добро знаних Сила засигурно присутних у вишим световима и нивоима постојања, уздигла су те у сами врх Белога Србства и саме Васељене. Ти никако не можеш и не смеш имати осећај да си напуштен од свих јер су увек уз тебе и са тобом твоји верни и одани ти Бели Срби. Бели Срби који те непрестано прате и будно мотре шта ти то чиниш. А они други што су те напустили и треба да су те напустили, јер не заслужују да буду близу тебе чак ни на некој суседној планети. Нису они напустили само тебе, него и сами себе, не знајући ни где су, ни куда иду.
Снагу значај и величину ових дела не могу да разумеју ова приземна материјалистичка бића или небића, гладна свега и свачега, већ неки нови нараштаји освешћени, духовно уздигнути и самосвесни. Чак и нама који смо непрестано уз тебе и са тобом, понекад је тешко докучити смисао, величину, порекло и значај изречених Мисли. То је знано само теби и Ономе изнад тебе!