Глас твој чујем …  збори ми тихо!

О радости живота  говори!

Све што је било, опет ће бити,

слушам ветром  донет шапат!

Лепота срца се ствара стално – кажеш!

Разбуди  душо моја уснули цвет –кажем,

да његова ока жар, латице му озари!!

Да засветле и затрепере нежнице звезде

у славу љубави зачете давно,..

Пре рођења нашег,

 

Да позове ме  именима мојим свим

Којима звах се кроз раздобља разна,

Да загрли ме месечином златном

Обуче искрама облака беличастог

О како руке твоје желим да стегну моје јако!

О, миловање мило!

Милуј, милуј све што је било,

Милуј .. . опет да буде –  чекам!