Гледам Сунце у очима Твојим!

Гледам Планине високе, Орлове што

Међу врховима њиним лете.

Гледам Стене Духом твојим клесане,

Поља Душом твојом вајана и

Цветове Срцем твојим oбојене.

 

Гледам те, Душо моја, док трчим

Тим Пољима житозлатним и

Умивам се Росом са латица Цвећа

Љубављу твојом орoшеним!

На врхове твојих Планина

Носи ме Орао твој Бели!

Стене твоје, Душом милујем

А Зраке твог Сунца, сјајне нити,

У Косу своју уплићем.

Ветрови свих твојих Живота

Милују ми Лице,… застиђено!

 

Сакрити се покушам иза

Великих Храстових дрвета,

Подно дивљих Цветњака,

Међу  шуштавим Лишћем

У гнездима Рода нежних!

Сакрити покушам Љубавстазу

Којом сам дошла ..  али не иде то…

Одаје ме Душа моја што са свима збори,

што све овде поздравља и грли,

што воли овуда да шета, да мирише,

и љуби…љуби…