Душица Милосављевић: Магла
Магла
Вратих се из магле.
Прогутала ме је и нестала.
Драго ми је да се познајем са људима,
има још лепих, неискварених душа.
Хтедох да им поручим да свесно оду да их магла прогута!
Јер све је дивотно ако је у Творцу рођено!
О, колико нити боје сребра видим,
заплетених у самог паука!
Заплео је сам себе и ужива!
Ушао је у своју суштину!
Кад изађем одавде за дан-два,
испричаћу вам шта виде птице ове на доковима
и одаћу вам тајну како се праве сребрне нити.
За дан-два…


Дивотна песма!