Нек се чује наша пјесма
и нека се брда тресу
нек је слава Световиду
и Перуну и Велесу.

Нека пјесма даље лети
нека ријечи ту не стану
запјевајмо за Богиње
Весну, Ладу и Морану.

Да им жртве приносимо
и у храни и у пићу
нек је слава и Дажбогу
Јарилу и Сварожићу.

Да нам сунце опет сине
да будемо што смо били
слава теби Мокош мајко
и Свароже оче мили.

Крв предака кроз нас тече
нека наше пјесме јече
нек полете ријечи ове
за Богиње и Богове.