Знам ја, да Ти без престанка
бдијеш нада мном,
Створитељу мој!
И да ме Око Твоје, вазда будно,
прати из трена у трен,
ма куд ја пошао, и ма шта чинио,
Свеблаги Боже мој!

Ти помно мотриш на сва бића,
и на све душе живе,
и на свеколику творевину Своју;
но, мени се чини,
да сам ја најмилије чедо Твоје,
и да Ти сву Љубав Своју
само мени посвећујеш,
Оче мој, и Мајко моја!

О, знам ја да Ти, заиста,
сву Љубав Своју
свакоме створу живом
несебично дајеш;
те, управо у томе и јесте
највеће Тајинство Твоје –
што Ти свакоме бићу
и свакој души живој,
у свим световима, знаним и незнаним –
што Ти свима нама
дајеш Целог и Потпуног Себе!

И тиме не смањујеш
и не раздељујеш Себе,
већ свагда увећаваш и умножаваш –
како Дејство
тако и Суштаство Своје,
вазда Љубљени
и Милостиви
Створитељу
и Родитељу мој!