При сусрету са Западњацима, сваки Бели Србин, и свака Бела Србкиња, мора да се понаша дично и достојанствено.

Западњацима се мора ставити до знања, да су нижа раса, да су нижа раса предатора и паразита, што они у свом суштаству и јесу.

Не мора им се то дословно рећи, али тако се мора опходити са њима и према њима.

Они то морају да осећају и читају из нашег погледа, из наше шутње, из наше тишине, из нашег покрета главе или руке, из наше ауре.

На њихову мржњу никада не одговарати мржњом, већ љубављу која надилази и превазилази сва њихова мисаона и духовна обзорја, њихову животну поетику и њихов поглед на свет.

Сваки Бели Србин је Господин наспрам сваког Западњака.

И свака Бела Србкиња је Госпа наспрам сваке жене са Запада.

То морамо да усадимо у своје биће и суштаство, у своју душу и дух.

И, то морамо на нашу децу да преносимо.

Да преносимо на нашу децу, као и на децу наше деце.

То јесте Пут Белога Србства, то јесте Пут белих орлова!