„Осећам Понос без премца над

мојим грађанима шумским и

над огромном већином људи.

Издају пута свога и природе не трпим

нити компромисе чиним.“

 

Омражен/а сам у очима завидника – знам

јер уживам у слободољубљу и

племенитости изнад свега.

Знам, да је многима ово страно јер

никада нису упознали осећаје

Моћи мојих племенитих – знам!

 

И бојте се мене у свакој ноћи,

стопе вам пратим – .вииии, ви што

зло у срцу и ланце на души љубите.

Бојте се урлика и више,  тишине моје!

 

Бојте се – чекам вам мисли тамне,

Лов тај,  мени није стран!

Бежати не можете јер скок мој,

за вас страшни, испред мисли ваших,

одавно је Мојим Сунцем обасјан!

сећање на Драгоша Калајића