Владан Пантелић: Љ у б а в
Усамостанио сам се вечно стваралачки
У прекрасној Тијанији унутарњој
Где се рађају посвећују и стварају
Велики Витези Праисконог Реда
О како је лепо и моћно бити витез!
И како је лакашно ходит по ивици!
Када ти кроз груди тече река-Љубав
Кад ти Сила игра од стопала до главе
И кад имаш жарне очи од драгуља
Буди потпуно искрен и истинољубив
Посматрај дуго себе и јасно разлучи
Да ли си врућеврелокрвно биће
Или су ти крвца ладноледнокрвна
Утихни шум одлучи! безгласно шапући
Најмоћну басму у свим световима
(Ова басма – ове речи – то су Богови!!!)
Која приводи Светиљци и Лепоти
Неосвешћене и осветољубиве дубине:
Творац Љ у б а в Безкрај Вечност Светлост Душа Свет Живот Дух Свест Тело Мудрост Мир Радост Склад Срећа Знање Лепота Доброта Самилост Храброст Благодарје Истина Чистота Воља Снага Песма
Созерцање Васкрсење
С т в а р а њ е
Последњих 30 речи треба увек понављати. То су најчистије силнице (мантре). Оне ће ући у мислени ток и заменити несувисло и штетно размишљање и преобликовати судбину у смеру Вечности.!

Предивно!