Владан Пантелић: Љ у б а в


Усамостанио сам се вечно стваралачки

У прекрасној Тијанији унутарњој

Где се рађају посвећују и стварају

Велики Витези Праисконог Реда

 

 

 

О како је лепо и моћно бити витез!

 И како је лакашно ходит по ивици!

Када ти кроз груди тече река-Љубав

 Кад ти Сила игра од стопала до главе

И кад имаш жарне очи од драгуља

 

 

 

Буди потпуно искрен и истинољубив

Посматрај дуго себе и јасно разлучи

Да ли си врућеврелокрвно биће

Или су ти крвца ладноледнокрвна

 

 

 

Утихни шум одлучи! безгласно шапући

Најмоћну басму у свим световима

(Ова басма – ове речи – то су Богови!!!)
Која приводи Светиљци и Лепоти

Неосвешћене и осветољубиве дубине:

 

 

Творац Љ у б а в Безкрај Вечност Светлост Душа Свет Живот Дух Свест Тело Мудрост Мир Радост Склад Срећа Знање Лепота Доброта Самилост Храброст Благодарје Истина Чистота Воља Снага Песма

Созерцање Васкрсење

С т в а р а њ е

 

Последњих 30 речи треба увек понављати. То су најчистије силнице (мантре). Оне ће ући у мислени ток и заменити несувисло и штетно размишљање и преобликовати судбину у смеру Вечности.!

 

Један коментар

Постави коментар