Био једном један маслачак.
И био на небу бели облачак.
Облачак горе, маслачак доле.
Гледећи се, почеше да се воле.
Дођоше врућине, летње, жежене,
и маслачак поче да вене.
Облачак притрчи брзо у помоћ:
Киша је лила све до у поноћ
И кад год је било потребе,
облачак давао све од себе.
Од благородне, топле кише
маслачак растао све више, више,
ишао све даље од овог света
надрастао је сва дрвета
и једног је дана маслачак
нежно дотакао бели облачак.