Желим свима, још једном да поновим, да се опет присетимо, да на Мајци Земљи има места за све, и сви можемо живети у хармонији.
Желим да живимо у радости, а не у мржњи, болу, патњи!
Изгубљени пут, због похлепе за материјалним, може се вратити, ако наметнути механизам заменимо најдрагоценијом вредношћу коју од Бога добисмо, а то је, Љубав!
Похлепа је љубав претворила у мржњу, а људе у механичка створења.
Људи, све оне машине у пољима имамо да брже и више производимо хране,
а све више гладних на планети.
Развили смо медицину,
а све више болести и умирања од истих.
Све више мислимо, а све мање волимо! Далеко више, од памети, потребнија нам је љубав!
Не дајте себе неприродним створењима, да од вас стварају слуге и робу за њихове потребе!
Ви сте Људи! Ви имате срце у грудима, а не сат!