Верица Стојиљковић: Сјај


Сјај је дивни обасјао небо  цело

 И воде се насмешиле, одједном све

Шуме зашумеле радошћу гласном

А птице полетеле високо под облаке

 

Човек је раздраган погледао жену

Која очи са њега не скидаше дуго

Звезде Васељене затрепташе све

Небеске се Двери отворише у трену

 

Све су то виделе и знале и воде и шуме

И птице и траве и облаци и неба сама

Ветар се умирио, застао, речи прошапутао

И већ- десило се све!

 

Рука је једна другу нежно такла

Засјала су сунца у грудима два

Отвори се света тајна над тајнама!

Љубав праисконска се препознала

 

14993544_639829409532888_893260815820010089_n

 

Постави коментар