Верица Стојиљковић: Сјај
Сјај је дивни обасјао небо цело
И воде се насмешиле, одједном све
Шуме зашумеле радошћу гласном
А птице полетеле високо под облаке
Човек је раздраган погледао жену
Која очи са њега не скидаше дуго
Звезде Васељене затрепташе све
Небеске се Двери отворише у трену
Све су то виделе и знале и воде и шуме
И птице и траве и облаци и неба сама
Ветар се умирио, застао, речи прошапутао
И већ- десило се све!
Рука је једна другу нежно такла
Засјала су сунца у грудима два
Отвори се света тајна над тајнама!
Љубав праисконска се препознала

